Одјеци Херцеговачког устанка у ликовној уметности, мср Марија Лакић | ПРОГРАМ НЕВЕСИЊСКА ПУШКА
Историјски музеј Србије 25. јун 2025. ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА” ПРЕДАВАЊЕ „ОДЈЕЦИ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА У ЛИКОВНОЈ УМЕТНОСТИ”, МСР МАРИЈА ЛАКИЋ, ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ Историјски музеј Србије је поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна 2025. године у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша реализовао посебан програм који је обухватао серију стручних предавања. Посетиоци су на предавањима имали прилику да се упознају са војно-дипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка, који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата. Предавања су реализована под покровитељством Министарства културе Републике Србије. АПСТРАКТ ПРЕДАВАЊА „ОДЈЕЦИ ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА У ЛИКОВНОЈ УМЕТНОСТИ” Херцеговачки устанак 1875. године, као и побуне које су му претходиле, оставили су значајан траг у ликовној уметности. Домаћа и инострана јавност имали су прилике да збивања из Херцеговачког устанка прате најпре путем штампе, где су текстови неретко праћени илустрацијама. Неке од најпознатијих слика које су настале надахнуте Херцеговачким устанком често су као графичке репродукције објављиване у различитим листовима, а могле су се купити и у бројним књижарама. Тако су се, на пример, репродукције Босанских бегунаца Уроша Предића налазиле у сталној понуди у књижарама, те чиниле скоро неизоставни инвентар приватних домова. Важно је поменути и делатност Јарослава Чермака, чешког сликара, чији су радови управо послужили Урошу Предићу за настанак поменуте слике. Сцене из Црне Горе, Херцеговине и Босне на делима Јарослава Чермака такође су имале великог одјека у јавности и често су се могле наћи репродуковане у штампи. Теме и радови надахнути ратним дешавањима у Херцеговини присутни су и у сликарском опусу Ђорђа Крстића. Данас је најпознатија његова слика Утопљеница, са којом је освојио бронзану медаљу Минхенске академије, а којој је претходио цртеж истоименог назива, објављен у листу Србадија. У предавању ће се говорити о поменутим уметницима и њиховим делима инспирасним устанком у Херцеговини, али и о другим сликарима, што домаћим, што иностраним, који су у свом сликарском опусу имали дела надахнута овом тематиком. МСР МАРИЈА ЛАКИЋ студије историје уметности на Филозофском факултету Универзитета у Београду уписује 2017. године. Дипломирала је 2021. године са темом Црква Успења Пресвете Богородице у Чајничу. Мастер рад Русија и српска сакрална визуелна култура у XIX вијеку: Руско приложништво и опремање Саборне цркве у Сарајеву одбранила је 2022. године. Тренутно је докторанд на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду, стипендиста Министарства науке, технолошког развоја и иновација и сарадник Историјског музеја Србије. Основна литература која је коришћена за припрему предавања, уз поменуте новине: Брајовић, М. Саша, Копривица, М. Татјана, Слика о песми и песма о слици: Херцеговачко робље Јарослава Чермака и Николе I Петровића Његоша, у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 50, 267–281. Женарју Рајовић, Ивана, Хероји, политика, свакодневица : илустровани свет "Српске зоре" (1876-1881), Београд: Задужбина Андрејевић, 2012. Јовановић, Миодраг, Урош Предић 1857-1953, Нови Сад: Галерија Матице српске; Сомбор: Златна грана, 1998. Кусовац, Никола, Сликар Ђорђе Крстић: 1851-1907, Београд: Народни музеј, 2001. Симић, Ненад, Херцеговачко босански устанци у ликовној уметности, Београд, 1959. Ћировић, Ирена, Слике жена у српској уметности друге половине XIX века: докторска дисертација, Београд, 2022.
