Преплитање поетика у делима Ђ. Јакшића, мср М. Миловић и мср А. Петровић | ПРОГРАМ НЕВЕСИЊСКА ПУШКА
Историјски музеј Србије 24. јун 2025. ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА” ПРЕДАВАЊЕ „ПРЕПЛИТАЊЕ ПОЕТИКА У ДЕЛИМА ЂУРЕ ЈАКШИЋА”, МСР МИНА МИЛОВИЋ И МСР АНЂЕЛА ПЕТРОВИЋ, НАРОДНИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ Историјски музеј Србије је поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна 2025. године у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша реализовао посебан програм који је обухватао серију стручних предавања. Посетиоци су на предавањима имали прилику да се упознају са војно-дипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка, који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата. Предавања су реализована под покровитељством Министарства културе Републике Србије. АПСТРАКТ ПРЕДАВАЊА „ПРЕПЛИТАЊЕ ПОЕТИКА У ДЕЛИМА ЂУРЕ ЈАКШИЋА” Јакшићeв лирски субјект сав је у знаку сукоба осећања и муње над главом, како је за њега говорила књижевна критика. Вредно је пажње пратити шта је тај специфични романтичарски субјект изнедрио у околностима Херцеговачког устанка, када је требало пружити подршку побуњеној Босни. Осећај пркоса, бунта и огорчености због политичких околности јавља се још у песмама насталим пре Устанка, док слобода стоји као стални, најузвишенији идеал. Чини се да свој уметнички врхунац идеали слободе и јунаштва добијају у чувеној песми Отаџбина, насталој баш те 1875. године. Осећања су смиренија него код младог Јакшића, суптилније осенчена. Тако у првим речима песме чврсто стоји камен - експресивно сврсисходан симбол пркоса, отпора, борбе. И у визуелном изразу Ђуре Јакшића истичу се патња народа прожета херојством и патриотизам, а његова поетска страна може се уочити у начину коришћења појединих ликовних елемената, што доприноси кореспондирању литерарног и ликовног дела. Историјско сликарство Јакшић композиционо гради уношењем извора ноктурног осветљења, које се може видети на слици Одмор после боја (Караула), насталој 1876. године, као и у већини историјских композиција. На њима подражава игру светлости и сенке, што даље доприноси театралности и истицању важности осликаног историјског тренутка. МСР МИНА МИЛОВИЋ студије српске књижевности и језика уписала је 2019. године на Филолошком факултету у Београду, где je и дипломиралa 2023. године. Мастер студије завршава 2024. године одбраном рада на тему Методички приступ ауторском делу Вука Караџића у основношколској и средњошколској настави. Током мастер студија, као стипендиста Фонда за младе таленте, обавља праксу у Музеју Вука и Доситеја при Народном музеју Србије, где од новембра 2024. ради као кустос- приправник у Одељењу за рад са публиком и односе са јавношћу. Посебно је посвећена популаризацији језика, књижевности и културе међу младима. Верује да музеји и школе имају сличну образовну мисију, те истражује могућности музејске едукације и њене примене у савременом образовању. У свом раду тежи повезивању културног наслеђа са интересовањима савременог детета и младог човека. МСР АНЂЕЛА ПЕТРОВИЋ студије историје уметности уписала је 2019. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирала 2023. године. Њен дипломски рад бавио се темом музејске публике, што је представљало увод за завршни мастер рад, који је био фокусиран на теорију музејске комуникације, приступачност и доступност музеја. Мастер рад под називом Невизуелно перципирање визуелне уметности: превазилажење комуникацијских баријера и нови вид музејског искуства, у спешно је одбранила у с ептембру 2024. г одине, након чега је уписала докторске академске студије на Катедри за музеологију и херитологију, при Одељењу за историју уметности. Међу бројним пројектима, издваја се учешће на Фестивалу науке у Београду, као и на VII годишњој конференцији музеологије и херитологије на Филозофском факултету. Након бројних волонтерских ангажовања на различитим изложбама у Београду, праксу је завршила 2022. године у Народном музеју Србије, где тренутно ради као кустос-приправник на Одељењу за рад са публиком и односе са јавношћу.
