Почетак Херцеговачког устанка у српској штампи, мср Олгица Лукановић | ПРОГРАМ НЕВЕСИЊСКА ПУШКА
Историјски музеј Србије 18. јун 2025. ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА” ПРЕДАВАЊЕ „ПОЧЕТАК ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА У СРПСКОЈ ШТАМПИ”, МСР ОЛГИЦА ЛУКАНОВИЋ, ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ СРБИЈЕ Историјски музеј Србије је поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна 2025. године у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша реализовао посебан програм који је обухватао серију стручних предавања. Посетиоци су на предавањима имали прилику да се упознају са војно-дипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка, који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата. Предавања су реализована под покровитељством Министарства културе Републике Србије. АПСТРАКТ ПРЕДАВАЊА „ПОЧЕТАК ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА У СРПСКОЈ ШТАМПИ” Избијање устанка у Херцеговини отворило је Источно питање и у великој мери узбуркало јавно мњење читавог региона. Тадашња српска јавност помно је пратила бурна дешавања и о њима се информисала путем бројних часописа. Начин на који је писано о устанку осликавао је сентимент савременика према дешавањима у Херцеговини у тренутку избијања устанка, затим према политичкој клими, пре свега у Србији и Црној Гори, али и о ставовима великих сила у односу на балканску кризу. На штампаним страницама могли су се наћи извештаји о актуелностима у Херцеговини, биографије устаника, јуначке песме, илустрације, те репродукције слика савремених уметника. Управо ће извештаји српске штампе током првих месеци Устанка бити у фокусу овог предавања. Посебна пажња биће посвећена српској штампи која је излазила у Аустоугарској, као што су Србадија, илустовани лист за забаву и поуку, штампан у Бечу, затим Застава и Орао: велики илустровани календар, који су штампани у Новом Саду. На њиховом примеру ћемо показати како је српска дијаспора, упркос притисцима и забранама, покушавала да информише локално јавно мњење. Глас Црногорца, недељник са Цетиња намењен политици и књижевности, такође је редовно пратио и извештавао о току устанка у суседној Херцеговини. Причу ћемо заокружити и освртом на најистакнутије личности које су се бавиле издаваштвом. Развој штампе на простору балканских држава пратиле су разне потешкоће, од цензуре, преко сузбијања и забране дистрибуције, прекида у штампању, те увек присутних финансијских проблема са којима су се издавачи сусретали. Упркос томе, у овим кризним и важним временима, они су успевали да пронађу пут до читалаца и да дају свој допринос извештавању о променама у српској Тоскани, како су Херцеговину назвали у једним новинама крајем XIX века. МСР ОЛГИЦА ЛУКАНОВИЋ, историчар и кустос, завршила је основне студије 2018. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за историју, где је и мастерирала 2021. године на тему Привреда у држави кнеза Лазара. Током претходних година волонтирала је у неколико музеја. Ради као кустос у Историјском музеју Србије, где води програм едукативних радионица. Коаутор је гостујуће изложбе Историјског музеја Србије На балу... (Беч, 2024). Од оснивања Српског историјског друштва 2023. године је члан Секције за архиве, библиотеке, музеје и заводе за заштиту споменика културе.
