„Коцка је бачена: Јован Ристић и рат 1876.” – др Данијел Радовић | Програм „Невесињска пушка”

Конак кнеза Милоша у Топчидеру 7. јун 2025. ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА” ПРЕДАВАЊЕ „КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА! ЈОВАН РИСТИЋ И ПИТАЊЕ УЛАСКА СРБИЈЕ У РАТ СА ОСМАНСКИМ ЦАРСТВОМ 1876. ГОДИНЕ”, ДР ДАНИЈЕЛ РАДОВИЋ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ Историјски музеј Србије је поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна 2025. године у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша реализовао посебан програм који је обухватао серију стручних предавања. Посетиоци су на предавањима имали прилику да се упознају са војно-дипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка, који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата. Предавања су реализована под покровитељством Министарства културе Републике Србије. АПСТРАКТ ПРЕДАВАЊА „КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА! ЈОВАН РИСТИЋ И ПИТАЊЕ УЛАСКА СРБИЈЕ У РАТ СА ОСМАНСКИМ ЦАРСТВОМ 1876. ГОДИНЕ” Јован Ристић спада у ред најзначанијих нововековних српских дражника. Готово суверено је, са мањим прекидима, владао српском политичком сценом од 1868. до 1880. године. Једно од најзначанијих питања са којима се као државник суочавао било је питање уједињења и ослобођења српског народа под османском влашћу. Невесињска пушка, којом је, како се испоставило, започела Велика источна криза, затекла је Ристића ван власти. Вратио се на државно кормило као министар иностраних дела у два акциона министарства 1875-1876.године. У излагању ће бити предочена политика коју је водио у том периоду и дилеме са којима се као државник суочавао у погледу уласка у рат за ослобођење и независност који је Србија повела против Османског царства. ДР ДАНИЈЕЛ РАДОВИЋ је основне, мастер и докторске студије завршио на Филозофском факултету у Београду. Аутор је књиге Јован Ристић (1829-1899) – биографија српског државника, која уједно представља и тему његове докторске дисертације. Запослен је на Филозофском факултету у Београду у звању научног сарадника. Сарадник је Центра за српске студије. Током 2015. године научно се усавршавао у Бечу и Берлину, као стипендиста OeAD и DAAD. Аутор је више десетина радова на српском, енглеском и руском језику.