„Аустроугарска и устанак у Босни и Херцеговини” – др Душан Фундић | Програм „Невесињска пушка”

Историјски музеј Србије 11. јун 2025. ПРОГРАМ „НЕВЕСИЊСКА ПУШКА – 150 ГОДИНА ОД ХЕРЦЕГОВАЧКОГ УСТАНКА” ПРЕДАВАЊЕ „ОД ПОСРЕДНИКА ДО ПРОТИВНИКА: АУСТРОУГАРСКА И УСТАНАК У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ”, ДР ДУШАН ФУНДИЋ, БАЛКАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ САНУ Историјски музеј Србије је поводом обележавања 150 година од почетка Херцеговачког устанка, током јуна 2025. године у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића и у Конаку кнеза Милоша реализовао посебан програм који је обухватао серију стручних предавања. Посетиоци су на предавањима имали прилику да се упознају са војно- дипломатским аспектима, као и са утицајима на епску поезију, књижевну прозу и ликовну уметност овог устанка, који је пружио значајан допринос и инспирацију у борбама за коначно ослобођење српског народа од вишевековне османске власти на овим просторима, али и за ослободилачке борбе које ће уследити током балканских ратова, односно Првог и Другог светског рата. Предавања су реализована под покровитељством Министарства културе Републике Србије. АПСТРАКТ ПРЕДАВАЊА „ОД ПОСРЕДНИКА ДО ПРОТИВНИКА: АУСТРОУГАРСКА И УСТАНАК У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ” У предавању ће бити изложена спољна политика Аустроугарске према устанку у Босни и Херцеговини, која је поред места те османске провинције у односима између великих сила подразумевала и значајне последице које ће непосредну граничну политику Двојне монархије учинити изузетно значајном за његов ток. С обзиром на то да се целокупна криза одигравала у њеном непосредном суседству, аустроугарске политичке и војне елите сматрале су да је непходно да остваре првенство у смиривању насталих немира. Посебна пажња предавања ће, стога, бити посвећена питању утицаја Аустроугарске на сам почетак устанка 1875. године, затим на развој њене улоге током трајања устанка, као и однос према питању Босне и Херцеговине до 1878. године и добијања сагласности других великих сила за њену мирну окупацију. Делатност регионалних представника Аустроугарске подразумевала је њихов однос према устаничким четама које су прелазиле аустро-османску границу, али и питање бројних избеглица, чији је положај претио да се претвори у хуманитарну катастрофу. Током прве године трајања устанка, однос аустроугарских пограничних власти био је праћен неодређеном наклоношћу када је реч о прихватању устаничких чета које су своје операције покретале са територије Двојне монархије и, уопште узев, толерисању рада различитих група које су подржавале устанак. Преокрет је настао јуна 1876. године са уласком Србије и Црне Горе у рат против Османског царства. Њихове везе са устаницима определиле су Монархију да заузме непријатељски став према покрету и да на локалном нивоу чак буде у одређеној врсти стратешког савезништва са османским властима. Услед наметања забране Црној Гори и Србији да пренесу своје војне операције у Херцеговину, односно Босну, током лета 1876. године, судбина устаника је постала непосредно везана за регионалну и међународну ситуацију. Неуспех Србије и све јаснија аустро- османска сарадња резултирали су кључним устаничким поразима током августа 1877. године. Коначно, на Берлинском конгресу 1878. године, донета је одлука о аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине. ДР ДУШАН ФУНДИЋ је виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, где је запослен од 2014. године. Аутор је књиге Аустроугарска и настанак Албаније (1896- 1914), у којој је истраживао повезаност политике великих сила и процеса изградње нација. За поменуту монографију 2023. године добио је награду „Вацлав Фелчак и Хенрик Верешицки” (Waclaw Felczak and Henryk Wereszycki) за најбољу књигу из историје Средње Европе у претходне три године, коју додељују Јагелонски универзитет у Кракову и Пољско историјско друштво. Објављивао је још и радове о политици Аустроугарске у Босни и Херцеговини, Србији и Црној Гори. Последњих година проширио је своја научна интересовања и на период Краљевине Југославије.