Манастир Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи
Манастир Светог Саве Освећеног (Мар Саба) је основао Свети Сава Освећени 485. године и још тада је назван Велика лавра. Православни манастир Светог Саве Освећеног најзначајнији је манастир Јудејске пустиње. Налази се у срцу пустиње измећу Витлејема и Мртвог мора. Подигнут је на стрмој западној страни Кедронске долине. Лавра Светога Саве Освећенога је један од најстаријих и најзначајнијих манастира православне цркве. Његова историја је дуга преко 1.500 година. Свети Сава Освећени је постао монах у осмој години живота у својој отаџбини Кападокији у Малој Азији. У узрасту од осамнаест година долази у Свету земљу, где постаје послушник Светог Јевтимија Великог. Године 478, он долази на место данашње Лавре по једном откровењу ангела Господњег и ту почиње организовање монашког живота. Пошто прва мала црква, названа Теоктистос (од Бога сачињен), која је била посвећена Светом Николају, није била довољна за потребе братства, Свети Сава подиже велику цркву, данашњи католикон манастира, посвећен Благовестима Пресвете Богородице. Овај саборни храм Лавре је освећен 502. године. Велике светиње су и испосница великог бранитеља и учитеља православља Светог Јована Дамаскина, испосница Светог Саве, висока кула-пирг из времена цара Јустинијана Свети Сава Освећени је по својој светости постао познат у читавом свету. Умро је 532. године. Унутар цркве је постављен стаклени кивот са нетрулежним моштима Светог Саве Освећеног (438 – 532. године), које су успешно враћене, након много векова, 1965. године. Манастир је четрнаест пута у својој историји доживео разне непријатељске нападе. Свети Сава Освећени је установио узвишени монашки подвиг, који је он наследио од Светог Јевтимија Великог, а тако је живео и Свети Стефан Чудотворац Монашки живот у манастиру Светог Саве је веома строг. Манастир живи по византијском времену, што значи да дванаест сати дана увек се поклапа са заласком сунца. Богослужења почињу сат или два после поноћи, трају шест до седам сати сваки дан, а у Великом посту она трају и до десет сати. У манастиру се једе само једанпут дневно, изузев суботе, недеље и великих празника, када се постављају две трпезе. После Светог Саве, Лавра је најпознатија по Светом Јовану Дамаскину, који је живео средином 8. века, будући у то време највећи теолог, философ и химнограф читаве хришћанске царевине. Лавра је такође позната по Светом Михаилу Сингелосу и двојици иконопоштовалаца Светитељима Теофану и Теодору. Њих тројицу је Свети Теодор Столпник позвао у Константинопољ да бране православље од иконоборачке јереси. Саваити су познати по томе што су увек били бранитељи вере, не само у Светој Земљи него и изван ње. Многи познати и непознати саваити пострадали су мученички у време најезде Персијанаца 614. године, док су други такође страдали у време арапског разбојништва и пустошења 796. године. Руски игуман Данило приликом своје посете Светој земљи 1106-1107. године, пише да се у Лаври молио пред моштима петорице великих светитеља и да се у манастиру на све стране осећао благоухани мирис: Светог Јована Дамаскина, Јована Исихасте, Теодора Едеског, преподобномученика Михаила и Светога Афродисија. За православну цркву веома је значајан Типик Светог Саве Освећеног, којим су устројена богослужења и поредак у православној цркви. Типик Светог Саве је држан веома дуго после његове смрти. Њега су се придржавали и многи други велики оци - Свети Харитон, Јевтимије Велики, Теоктист, Софроније и Јован Дамаскин. Из Лавре Светог Саве овај типик се проширио до Константинопоља и Свете горе, а имао је великог утицаја и на живот студитских манастира у Цариграду. Многи српски владари, црквени великодостојници, монаси, побожни грађани походили су овај манастир и даривали га. Од свог првог боравка у Светој земљи, 1229. године, Свети Сава српски је прилагао многе драгоцености православним манастирима а, у жељи да обезбеди сигуран боравак српским монасима и поклоницима, подигао је конаке у ђурђијанском манастиру Светог Крста недалеко од Јерусалима. Потом је откупио земљиште на брду Сион и ту сазидао манастир за српске монахе, док је у Акри, тадашњем главном пристаништу палестинском, од Латина откупио цркву Светог Ђорђа, да послужи као безбедно прихватилиште монасима. Свети Сава је том приликом купио и кућу Јована Богослова позната као Сионска Горница где се наводно одржала Тајна вечера. Приликом другог боравка у Светој земљи, 1235. године, све своје задужбине, манастире и метохе, поклонио је великој манастирској Лаври Светог Саве Освећеног, чији је био сабрат. Нажалост многе светиње, укључујући и даривани манастир, црква и кућа су у каснијим крсташким походима уништени. Према живом предању, Свети Сава Освећени оставио је завештање да се после његове смрти његов жезал – патерица преда архијереју царског рода и истог имена кад буде дошао у манастир. Када је Свети Сава (српски) први пут посетио овај манастир, 1229. године, ово завештање је испуњено. Жезал Светог Саве Освећеног, који се налазио на зиду цркве, припао је Светом Сави (српском).
